Bella Ciao – simbol otpora nepravdi

Bella Ciao (Doviđenja, draga ili Doviđenja, lepa) je pesma italijanskih partizana iz vremena Drugog svetskog rata i Italijanskog građanskog rata. Autor teksta je nepoznat, dok je melodija uzeta iz jedne narodne pesme nastale u Padskoj niziji. Tonski zapis ove pesme datira iz 1962. godine, a otpevala ju je Đovana Dafini.

Pesmu je pevao čitav levičarski antifašistički pokret otpora u Italiji, odnosno svi anarhistički, komunistički i socijalistički borci. Vremenom je postala simbol slobode i otpora nepravdi, te je izvođena na mnogim istorijskim i revolucionarnim događajima. Pesma nema političku pozadinu, ali svojim tekstom poziva na borbu za oslobođenje od tiranije.  

Sufražetkinje – male velike žene

Iako pravo glasa danas podjednako uživaju i muškarci i žene, situacija po tom pitanju je pre samo stotinak godina bila značajno drugačija. Čak i u tada razvijenim i modernim državama žene nisu imale pravo glasa, kao ni mnoga druga. Danas, kada gotovo polovina populacije ne koristi svoje pravo glasa, treba se prisetiti žena koje su rizikovale svoje živote kako bi uopšte dobile ovo pravo.

Termin sufražetkinje (engl. suffragette) koristi se za pripadnice pokreta koje su se zalagale za uvođenje ženskog prava glasa. Pokret nastaje u anglosaksonskim zemljama u 19. i 20. veku i smatra se prvim talasom feminizma.

Izraz sufražetkinje svojevremeno je imao pejorativan prizvuk i njime su se opisivale pre svega pripadnice radikalne frakcije, okupljene oko Ženske socijalne i političke unije, osnovane 1897. godine. Na njenom čelu nalazila se Emmeline Pankhurst, koja je u svoju borbu za ravnopravnost polova uključila sve članove svoje porodice. Tako je njen muž Richard zaslužan za neka od danas ključnih prava žena, a Emmeline se smatra jednom od najznačajnijih žena u ljudskoj istoriji.

Hapšenje Emmeline Pankhurst ispred Bakingemske palate, maj 1914.

Sufražetkinje su veliku pažnju i kontroverze izazvale posebno u Velikoj Britaniji. Žene nezadovoljne svojim društvenim i ekonomskim statusom koristile su se metodama direktne akcije, kao što su razbijanje prozora, paljenje poštanskih sandučića, čak i postavljanje manjih bombi. Mnoge od njih bile su hapšene, a u zatvorima su neretko štrajkovale glađu.

Humanitarna karaoke žurka Đačkog parlamenta

U petak, 4. novembra, Đački parlament Srednje škole Veliko Gradište organizovao je humanitarnu karaoke žurku u holu škole.

Na karaoke takmičenju su učestvovali profesori, sadašnji i bivši učenici škole, a o pobedniku je odlučivao tročlani žiri, u sastavu: prof. Uroš Dučić (SŠVG), Jelena Pantić (Opština Veliko Gradište) i Dajana Stojanović (Turistička organizacija Veliko Gradište).
Po završetku drugog kruga takmičenja doneta je odluka o pobednicima:
1. mesto – Marina Ćirković
2. mesto – prof. Milena Drndarević i prof. Bojana Pršendić
3. mesto – Igor Mišurović i Irena Čučković

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Đački parlament SŠVG zahvaljuje se Opštini Veliko Gradište na finansijskoj podršci, kao i ugostiteljskim objektima „Kasina kod Ajduka“, „Prima“ i „Galerija“, koji su sponzorisali nagrade za 1, 2. i 3. mesto. Takođe, zahvaljujemo se i Turističkoj organizaciji Veliko Gradište, koja je obezbedila dodatnu nagradu za 1. mesto.

Zahvaljujemo se i poDpredsedniku Đačkog parlamenta Nikoli Pantiću jer je uzeo ulogu voditelja i svojim šarmom i dopadljivošću podigao atmosferu i očarao sve gledaoce i učesnike. 🙂

Tekst: Irena Čučković

Foto: Milica Vračarić

Sv. Blasfemije Bezbožnički

Današnji dan, 30. septembar, obeležava se kao Međunarodni dan prava na blasfemiju.

Blasfemija je reč grčkog porekla i znači: pogrda, (bogo)huljenje, obesvećivanje, grdnja. U konkretnom slučaju, blasfemija podrazumeva svako javno suprotstavljanje uvreženoj religijskoj dogmi ili verovanjima.

Blasfemija se još u najranijim državama javlja kao krivično delo, za koje su predviđene najsurovije kazne. Za blasfemiju se često kaže da je to „zločin u kome nema žrtve“, što nije tačno. Zakoni prema kojima se „bogohulnici“ proganjaju i kažnjavaju i dan-danas postoje i donose žrtve. Takvi zakoni sami po sebi predstavljaju zločin. 2012. godine jedan Australijanac je u Saudijskoj Arabiji osuđen na 75 udaraca bičem zbog bogohuljenja. Parlament Kuvajta je iste godine doneo zakon po kome će svaki musliman koji bude proglašen krivim zbog vređanja boga, proroka Muhameda ili njegovih žena biti osuđen na smrt. „Vređanje verskih osećanja“ kažnjivo je u 55 država sveta, od čega u njih nekoliko smrtnom kaznom. U formalno i praktično teokratskim državama ateizam je kažnjiv baš kao i bogohuljenje. Saudijska Arabija je 2014. godine zakonski izjednačila ateizam i terorizam. Tako je krajem prošle godine jedan saudijski pesnik palestinskog porekla osuđen na smrtnu kaznu jer je – ateista! Ironično, Saudijska Arabija donela je ovaj zakon u vreme kada je predsedavala Savetom za ljudska prava UN.

Međunarodni dan prava na blasfemiju je praznik kojim se pojedinci i skupine podstiču da otvoreno izraze svoju kritiku religije. Praznik je osnovao Centar za propitivanje (engl. Center for Inquiry) 2009. godine.

„Štap i kanap“ 2016.

Sinoć je u Velikom Gradištu otvoren drugi festival amaterskih pozorišta „Štap i kanap“ (ŠiK). Nakon svečanog otvaranja, publika je imala priliku da vidi predstavu „Portret“, u izvođenju Amaterskog pozorišta „Raša Plaović“ iz Uba.

Festival traje do 30. septembra, kada će biti održano svečano proglašenje i uručivanje nagrada. U okviru revijalnog dela festivala nastupiće Amatersko pozorište „Žanka Stokić“ iz Velikog Gradišta, sa predstavom „Nušić naš nasušni“.

Za intervjue sa glumcima, režiserima i publikom ove godine zaduženi su Nikola Pantić i Đorđe Stefanović, učenici IV razreda SŠVG. Takođe, ovogodišnji ŠiK svojim objektivom ispratiće Milica Vračarić, učenica I razreda.

Program festivala možete pogledati ovde:

 

Život u Srbiji iz ugla jedne Ruskinje

Zdravo svima! Ja sam Ksenija Gončarova, učenica na razmeni. Dolazim iz malog grada Kema u Kareliji, na severu Rusije. Pre dve godine moj život se okrenuo za 180 stepeni kada sam pronašla na internetu informaciju o organizaciji kao što je AFS. Stvar je u tome da u mom gradu i, mislim, celoj mojoj Republici veoma malo ljudi zna da postoje programi razmene. A oni koji znaju vrlo su uplašeni, misle da su ovi programi nešto nerealno i ne žele da učestvuju u tome. Ovo je surova realnost… Ali ja sam imala sreću. Mada, meni se više sviđa da mislim da je to bila sudbina. I evo mene, u Srbiji! Dakle, sada želim da pričam o svojim utiscima. Možda će ovo pomoći nekome da napravi korak ka boljoj budućnosti.

Odmah ću vas obavestiti da nije baš lako da budeš na razmeni. Samo zamislite: vi ste sami u stranoj zemlji, nikoga ne poznajete, ne razumete jezik. Ali morate nekako uspostaviti vezu sa svojom novom host-porodicom, naći društvo  i izgraditi potpuno novi život.

Da li ste zamislili? Izgleda teško, zar ne?

Ali sve poteškoće se nadoknađuju iskustvom koje dobijete. I to jeste zanimljivo, da upoznaš neku drugu kulturu, da je primiš i postaneš deo nje.

Ja sam došla u Srbiju i sada verovatno mislite da to nije toliko interesntno, jer smo mi Sloveni slični. Ali u stvari imamo i dosta razlika, sada sam uverena u to.

23. april – Svetski dan knjige

Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila svake godine.

Svrha ovog praznika, koji je 1995. godine proglasio UNESKO, jeste da oda priznanje knjigama i piscima, te da ohrabri ljude da otkriju ili ponovo ožive zadovoljstvo čitanja.
U Španiji se ovaj dan slavi još od 1923. godine, u čast pisca Migela de Servantesa, koji je umro tog datuma 1616. godine.

23. april često se navodi kao datum smrti i Vilijema Šekspira i Servantesa. Međutim, zanimljivo je da Servantes i Šekspir zapravo nisu umrli istog dana, ali jesu istog datuma. Činjenica je da je Šekspir umro desetak dana kasnije. Međutim, zbog razlike u upotrebi gregorijanskog i julijanskog kalendara u Velikoj Britaniji i Španiji, ostalo je zabeleženo da su oba pisca umrla 23. aprila.
23. april je takođe dan kada se u Španiji obeležava dan Svetog Đorđa, kada zaljubljeni parovi razmenjuju knjige i cveće. Prema procenama tamošnjih izdavača polovina knjiga prodatih u Kataloniji napusti knjižare baš na ovaj dan.

Postani i ti deo Gradilišta!

Gradilište je program neformalnog obrazovanja za mlade zasnovan na međugeneracijskoj saradnji i mentorstvu. Prva aktivnost Gradilišta bila je letnja škola za srednjoškolce u avgustu 2015. godine, a program se nastavio kroz radionice i druženja organizovana na nedeljnom nivou. Aktivnosti se održavaju u Velikom Gradištu.

Protekle nedelje smo kroz razne radionice naučili mnogo korisnih stvari, od toga kako postati internet detektiv, do toga kako treba da izgleda dobar javni govor.

.

U nedelju, 21. februara, održan je 2. polumaraton na Srebrnom jezeru. Jedan deo učesnika Gradilišta je trčao trku zadovoljstva, dok je drugi deo volontirao i pomagao takmičarima na okrepnim stanicama.

 ..

Ukoliko želite da pratite novosti sa Gradilišta i priključite se programu, posetite Fejsbuk stranicu Gradilište.

 .

Aleksandar Životić

Dan vlaške kulture u Golupcu

U subotu, 16. januara, u Golupcu je održana manifestacija posvećena rumunskom pesniku Mihailu Eminescu i rumunsko-vlaškoj kulturi. Počasni gosti manifestacije bili su ambasador i generalni konzul Rumunije u Srbiji. Kulturno-umetnički program priredili su, pored domaćina iz Golupca, i gosti iz Velikog Gradišta, Negotina, Kladova i Vojvodine.

Anđela Miloradović

108. rođendan hotela „Moskva“

Na današnji dan 1908. godine u Beogradu je otvoren hotel „Moskva“, podignut na mestu nekadašnje kafane „Velika Srbija“. Hotel je otvorio kralj Petar I Karađorđević lično, a na svečanosti otvaranja svirao je Orkestar kraljeve garde.

Zgrada hotela „Moskva“ izgrađena je 1906. godine u stilu ruske secesije sa elementima grčke antike i delo je beogradskog arhitekte Jovana Ilkića (1857–1917). Od sredine XX veka hotel se nalazi pod zaštitom države, kao spomenik kulture.

Među milionima gostiju, utiske iz hotela „Moskva“ poneli su i fizičar Albert Ajnštajn, režiser Alfred Hičkok, pisac Maksim Gorki, američki predsednik Ričard Nikson, indijska premijerka Indira Gandi, operski pevač Lučano Pavaroti, kao i holivudski glumci Džek Nikolson, Robert De Niro, Bred Pit, Mila Jovović… Hotel je često posećivao i nobelovac Ivo Andrić, koji je u kafeteriji hotela imao svoj sto.